Rizici u trudnoći koji vrebaju iz načina ishrane i okoline

Alkohol

Redovno konzumiranje alkohola može da ima razorne posljedice na odojčad. Alkohol izaziva niz urođenih mana, koje zajedno nazivamo fetalni alkoholni sindrom (FAS). FAS karakteriše nenormalna građa lica (male oči, nedovoljno razvijen nos i gornja usna kao i nedovoljno formirana gornja vilica), poremećaji rasta i mentalnog razvoja.

lako snažan FAS po pravilu imaju bebe teških alkoholičara (više od šest pića dnevno), manje količine alkohola, takođe, mogu da imaju nepovoljne posljedice. Buduće majke, koje sebi dnevno dopuštaju više od tri pića, povećavaju rizik za nastanak nekog poremećaja u razvoju fetusa. Pošto do sada nije utvrđena sigurna granica za alkohol, konzumiranje alkohola tokom trudnoće treba ograničiti ili još bolje potpuno izostaviti.

Kofein

Trudnice bi trebale da unose što manje kofeina. Sposobnost majčinog organizma da razloži kofein, tokom trudnoće se smanjuje. Razlaganje i izlučivanje kofeina kroz metabolizam tokom trudnoće traje dva do tri puta duže nego inače. Zbog toga duže ostaje povišen nivo kofeina u krvi majke. Kofein može lako da savlada posteljicu i da dopre do fetusa. Konzumiranje više od 300 mg kofeina dnevno (više od tri šoljice kafe) tokom trudnoće je štetno za fetus- ugrožava se rast i razvoj i povećava rizik od pobačaja.

Trudnice treba maksimalno da ograniče konzumaciju kofeina i da se odreknu kafe, crnog čaja, čokolade i kola napitaka.

Teški metali

Fetus, koji se razvija, veoma osjetljivo reaguje na otrovnost žive, olova, kadmiuma i nikla. I hemikalije koje se koriste u industriji i poljopivredi mogu da budu opasne za fetus. Minimalne količine olova, koje majka apsorbuje kroz namirnice, mogu lako da savladaju posteljicu. Ako fetus dođe u kontakt sa olovom, povećava se rizik od pre vremenog porođaja i drugih problema. Kontakt sa olovom može da ugrozi mentalni motorički razvoj u djetinjstvu i da snizi IQ. Posljedice kontakta sa živom u toku trudnoće su još razornije, a novorođena dijeca mogu zbog toga da imaju teške urođene mane.

Višak vitamina – A

Uzimanje velikih količina vitamina A tokom trudnoće može da ima za posljedicu urođene mane, nepravilan oblik lobanje, lica, srca i centralnog nervnog sistema. Konstantan unos više od 8.000 U/dan, tokom prva tri mjeseca trudnoće, povećava rizik od pojave ovih urođenih mana. Trudnice treba da vode računa da se njihov ukupan unos vitamina A kreće oko 2.500 IJ.